Diskus hernija lumbalne kičme: Sve što treba da čujete, a nije vam nikada rečeno
Ovo je vodič za sve vas nove i uplašene nosioce ove dijagnoze kao i za „veterane“ koji se godinama bezuspešno bore sa diskus hernijom, bolom u leđima i išijasom.
Šta je prva i najvažnija stvar koju treba da znate?
DISKUS HERNIJA NIJE BAUK!
DISKUS HERNIJA JE IZLEČIVA!
DISKUS HERNIJA U 95% SLUČAJEVA MOŽE DA SE REŠI
BEZ OPERACIJE!
To što vam ne pomažu ni lekovi, ni masaže, ni nameštanja kičme, ni fizikalna terapija, ni vežbe sa onog papira ( drevnog papirusa starog 1000g.), ni kosmodisk, ni krema babe sa TV-a, ni najnoviji SEGA- MEGA laser, NE ZNAČI da ste osuđeni na bol i terapije do kraja života.
Rešenje ne podrazumeva ni što više terapija odjednom, ni neke najsavremenije terapije niti neke potpuno drugačije terapije.
Rešenje nećete naći ni ako neprekidno ponavljate jedne te iste terapije nadajući se drugačijem rezultatu.
REŠENJE je da vas neko KONAČNO sasluša, detaljno pregleda, nađe sve slabe tačke koje uzrokuju opterećenje diska, objasni vam kako tačno treba da izgleda lečenje, od početka do kraja, da vam da odgovarajuće ( a ne pogrešne) savete i vežbe, a onda te vežbe pokaže uživo, a ne na papiru i da vam bude podrška celim putem.
Onda vam u većini slučajeva nije ni potrebna dodatna dijagnostika ( ni rentgen ni magnetna rezonanca ni pregled neurohirurga)… Niti šake lekova… Onda lečenje traje kraće, a efekat do kraja života.
JEDINI NAČIN jeste da vi budete aktivni učesnik u lečenju, a ne pasivna figura koja sedi ili leži dok je neko masira, namešta, uključuje na struju…
Sukob STARE i NOVE ŠKOLE u lečenju još uvek traje i još uvek ogroman broj ljudi dobija pogrešne, zastarele savete i vežbe što je razlog broj 1 neuspeha u lečenju.
Vrlo često više nije i bolje- ako istovremeno dobijete i struju i laser i magnet i ultrazvuk i ko zna šta još, taj upaljeni živac može još više da se upali i boli!
- S. Kada smo već kod upale, u početnoj, najbolnijoj fazi- veliko NE i za grejanje bolnih leđa sa električnim jastučetom, toplim kupkama, vrućim gelovima…
Ako s druge strane pokušate sa instant lečenjem, jedno-dva nameštanja kičme ili tura injekcija i teraj dalje, u sledećem napadu možete završiti sa palim stopalom!
Bilo bi divno kada bi moglo bez našeg truda!
Nažalost, medicinski gledano to nema nikakvog smisla. Kičma i mišići su organi za pokret i kretanje što znači da ih jedino pokretom i kretanjem možemo izlečiti.
Bol koji osećate je samo signal, ona crvena lampica na komandnoj tabli auta, da vam treba generalka- ne samo mehanička, već često i mentalna.
Naravno, još je gore ako ste se nekako naterali i da vežbate- ustajete svaki dan u 6.00h, radite vežbe sat i po i tako mesecima- i ništa! Ili vam je još gore! Što sam se umarao, znojio, gde mi je minuli rad?! A rečeno mi je da moram da ih radim do kraja života…
Ne, to ne znači da vam vežbe ne trebaju, već da niste dobili dobar plan vežbi- nije bio dobar odabir ( postoje i vežbe van onog papirusa), nisu bile dobro dozirane, niste ih pravilno i precizno radili ( normalno, kad vam ih niko nije precizno demonstrirao).
Ili je sve u vezi vežbi bilo korektno, ali se ostatak dana niste pridržavali svega što treba.
Ali zato ima nešto drugo što vam sigurno ne treba ( naročito u početnoj, bolnoj fazi lečenja)- ne trebaju vam istezanja kičme. NIJEDNO- ni privlačenje kolena na grudi u ležećem položaju, ni uvrtanje donjeg dela tela na jednu stranu, a gornjeg na drugu, ni dodirivanje nožnih prstiju u bilo kom položaju… Istezanja su mač sa dve oštrice- većina ljudi u prvih pola sata oseti neko olakšanje, ali sa druge strane ti položaji povećavaju pritisak u diskovima i usporavaju zarastanje diska.
Nastavljamo dalje, kao u Đoletovoj pesmi- NE VOLEM…Kada čujem da pacijenti dobijaju negativne komentare poput onih- kičma vam je u katastrofalnom stanju, kao da imate 80 godina, nervi su vam se sasušili, naučite da živite sa bolom, kičma ne može da bude bolje, samo gore…
Bolovi koji se ponavljaju zbog neadekvatnog lečenja u kombinaciji sa negativnim komentarima, pa tako mesecima i godinama, mogu vas dovesti do začaranog krug bol-strah- bol tj. do dijagnoze hroničnog bolnog sindroma.
I to može da se reši, ali zahteva malo drugačiji pristup i više vremena i više truda, NE nužno više lekova.
Ovde je neophodno dodirnuti se nagomilanih, negativnih emocija i životnih stresova– to nepravilno držanje tela, te prenapete mišiće i prenadražen nervni system ne može trajno da otkloni ni jedna fizikalna terapija dok ne skinete taj teret sa leđa i ne otklonite taj kamen u želucu.
NA SREĆU, NIJE SVE TAKO CRNO- postoje i rasteretni položaji. Konačno nešto pravo- ležiš, a lečiš se! Šalu na stranu, rasteretni položaj na leđima nije jedini. Položaji na stomaku ( McKenzie vežbe) su mnogo efikasniji. Naravno, ima i tu varijacija- nije sve za svakoga, ali za većinu to bude OTKROVENJE!
Legao uveče da uradim par trbušnjaka, probudio se ujutro
DAKLE, osnovni princip lečenja diskus hernije jeste mehanički, ali nije samo to- bitna je i FILOZOFIJA! Ako ne promenite malo navike, već nastavite sa režimom sedi- lezi- napravi par koraka, nećete daleko dogurati.
Sećam se razgovora sa kolegom, iskusnim i cenjenim neurohirurgom. U studiji koju je sproveo na više stotina svojih pacijenata konstatovao je da se 93% njegovih pacijenata ubrzo nakon operacije i rehabilitacije vratilo starim navikama! I on se zapitao- gde mi je minuli rad?!
Nemojte se zanositi mišlju da je operacija konačno i najbolje rešenje- operacija diskus hernije je samo nužnost, samo jedan korak u lečenju… Usput, da su se pacijenti pridržavali tog pravilnog režima ponašanja i vežbanja i pre operacije, veći deo njih bi se izlečio i bez operacije.
Šta je to ergonomska edukacija i koliko je bitna? Edukacija i sprovođenje pravilnog ponašanja je APSOLUTNO NEOPHODNO i većina stručnjaka ističe da je to KAMEN TEMELJAC LEČENJA.
I mora da obuhvata svih 24h u toku dana, naročito u početnoj fazi lečenja, kada je prisutan upalni proces i kada su disk i živac jako osetljivi. I svaki detalj je bitan. I koliko sedite i kako sedite i na čemu sedite. I kako se saginjete, kako se obuvate. I kako ležite i koliko ležite…
A kada je stvarno neophodna operacija? Najkraće rečeno, tri su ključna razloga:
- PALO VAM JE STOPALO- nemate snage da hodate na prstima ili petama, obično propada jedno ili drugo stopalo. Obavezan dodatni test– testirajte i podizanje na prste na jednoj nozi, dok je druga savijena, a rukom se lagano oslanjate o zid zbog ravnoteže. Potencijalna operacija bi trebala da se sprovede u prvih tri nedeljeod nastanka izražene slabosti, jer su u tom slučaju najveće šanse da vam se vrati snaga stopala.
- IMATE SINDROM KAUDE EKVINE- nastaje zbog pritiska diska na snop nerava na kraju kičmene moždine i dovodi do nemogućnosti mokrenja ili nemogućnosti zadržavanja mokraće, nemogućnosti pražnjenja debelog creva( ovo ćete sporije registrovati, zato je važnije obratiti pažnju na mokrenje), utrnutostiu regiji kože oko čmara i genitalija, zadnjice, unutrašnje strane butina, zadnje strane butina i potkolenica. Treći simptom obično bude slabost stopala. Operacija bi trebala da se sprovede u prvih 24h.
- IMATE BOLOVE KOJI NE REAGUJU NA LEKOVE I FIZIKALNU TERAPIJU- ovo je kategorija zbog koje najviše pacijenata nepotrebnozavrši na operacionom stolu. Zašto? Zato što se često dešava da odabir lekova i doza nije bio odgovarajući, pacijenti nisu dobili jasne instrukcije kako da se ponašaju ( ili se nisu pridržavali datih saveta), nije sprovedena kvalitetna fizikalna terapija…
U SVAKOM SLUČAJU, za procenu da li vam je potrebna operacija, neophodan je na prvom mestu lekarski pregled, a potom i magnetna rezonanca kičme.
Moj savet bi bio da se u slučaju sumnje na sindrom kaude ekvine javite odmah u urgentni centar, u slučaju slabosti stopala fizijatru ( jer postoji više stepena slabosti te je potreban mišićni test), dok je treći scenario svakako pod nadležnošću fizijatra.
Još jedan bitan momenat- ANALIZA NALAZA MAGNETNE REZONANCE. Nije svaka opisana diskus hernija automatski uzrok vašeg bola, ne znače sva ona opisana odstupanja da ste katastrofa i da vam nema leka.
Ključna je tzv. klinička interpretacija nalaza tj. povezivanje nalaza na papiru sa nalazom uživo, na fizijatrijskom pregledu. I važnije je kakvi ste uživo, a ne na papiru. LEČIMO ČOVEKA, A NE SNIMAK!
A sada malo o tim famoznim vežbama, ko ih izmisli?! Niko ne voli da čuje onu čuvenu rečenicu: „ Morate raditi vežbe do kraja života!“. Pa ni onaj pobednik, tačnije pobednica na takmičenju u ležanju ne bi pristala da leži do kraja života, a kamoli vežba.
Redovna fizička aktivnosti i vežbanje su neophodni za zdravlje svih organa, zato vam se na kraju krajeva i desila diskus hernija, da vas skrene sa pogrešnog koloseka, da vas ne bi neka ozbiljnija bolest opomenula na to.
E sad, nije isto kada vam neko kaže da morate da radite vežbe svaki dan do kraja života ili vam to kaže recimo ovako:
Počinje se sa laganim vežbama i rasteretnim položajima ( vežbe su stvarno lagane i može da ih uradi i ona bakica sa TV reklame), rade se jednom dnevno, ne traju duže od sat vremena, ne mora baš svaki dan, četiri do pet puta nedeljno je dovoljno.
Ovo se ne odnosi na rasteretni položaj, on se ponavlja više puta dnevno, ali traje u proseku 3 minuta i kao što rekosmo, samo ležite.
Ovakav režim se ne sprovodi u nedogled već u proseku četiri nedelje dok se simptomi ne povuku ili budu minimalni.
Zatim se prelazi na malo naprednije vežbe, a ove početne se napuštaju ili se napravi kombinacija prvih i drugih. Ova faza po dužini i frekvenci izgleda kao i prethodna.
Cilj nam je da dođemo do treće faze- faze održavanja. Ovde je dovoljno i tri puta nedeljno raditi prethodno pomenute naprednije vežbe da biste održavali ono što ste postigli.
Za ljude koji vole grupno vežbanje, umesto ovih vežbi za kičmu, u ovoj fazi dolazi u obzir prelazak na pilates, jogu, neki oblik fitnessa, teretanu. U ovom slučaju je potrebna doza opreza, jer se mogu provući greške u treningu, ali o tome ćemo u nekom od narednih tekstova…
Naravno, sve ovo su okvirni vremenski rokovi, a uvek je neophodna i individualna procena i prilagođavanje plana. Nepravilno izvođenje čak i najbolje vežbe neće dati željeni rezultat, a prerano uvođenje suviše intenzivnih vežbi može dovesti do pogoršanja.
Znači KVALITET, a ne KVANTITET.
Na kraju, postajete neko ko je savladao nešto što se stručno zove HIGIJENA KIČME , koja onda postaje sastavni deo vašeg života kao što su higijena tela i mentalna higijena. ZNAČI, nikakva žrtva već jedan normalan stil života.
Pravilno ponašanje, malo žustrija šetnja makar pola sata dnevno ( ne mora odjednom, može da se nakupi iz više kraćih tura), rasteretni položaj makar jednom dnevno, vežbe tri puta nedeljno.
I to je to, imate alat za održavanje zdrave kičme do kraja života, nema više :
“ Trebali biste obnavljati fizikalnu terapiju svakih tri do šest meseci”.
Da budemo realni, dešavaće vam se da povremeno napravite pauze i po dve- tri nedelje ( godišnji, gužva na poslu, nepredviđene okolnosti…), ali ako ne dozvolite da taj period potraje duže, neće biti većih posledica.
DAKLE, ne postoji jedna čarobna vežba sa interneta, jedan najnoviji aparat niti jedno magično nameštanje kičme koje će vam instant rešiti diskus herniju. Mora samo da postoji sveobuhvatan sistem, kao i u svemu i moraju da se sprovedu svi elementi tog sistema- svih 24h u toku dana su bitni, a ne samo tih sat vremena fizikalne terapije.
Na taj način stvarate optimalne uslove za rasterećenje diska, njegovo postepeno vraćanje na originalno mesto, stabilizaciju i regeneraciju diska. I DA, disk može da se regeneriše- dokazano i u praksi i na snimcima magnetne rezonance pre i posle.